Kokosovo ulje, kapljica zdravlja i lepote

Kokosovo ulje se na tržištu nalazi i pod nazivom kokosov puter ili kokosova mast. Zbog klimatske regije u kojoj raste kokosova palma, oblasti Tihog i Indijskog okeana, kokosovo ulje je sastavni deo ishrane u zemljama Azije, naročito Indije, dok se na našem podnevlju u široj upotrebi nalazi poslednjih desetak godina.

Kokosovo ulje može se dobiti na više načina: procesom fermentacije, hladnim ceđenjem i procesom centrifugisanja. Ulje dobijeno na tri različita načina ima neznatno različit kvalitet i sastav, i bez obzira na tehnologiju proizvodnje nastaje od mesnatog dela zrelog endosperma ploda, koji nakon sušenja nosi naziv kopra.

Kokosovo ulje u svom sastavu sadrži: oko 90% zasićenih masnih kiselina, zatim 6% višestruko nezasićenih masnih kiselina i 2% mononezasićenih masnih kiselina. U kokosovom ulju se u manjem procentu nalaze i polifenolna jedinjenja koja su odgovorna za miris i ukus kokosovog ulja, vitamini (E i K) i minerali. Osnovni sastojak kokosovog ulja i nosilac biološke aktivnosti samog ulja je prvenstveno laurinska kiselina, koja ima snažno antmikrobno, antivirusno i antibakterijsko djelovanje.

Laurinska kiselina (dodekanoinska kiselina) je zasićena masna kiselina sa lancem koji sadrži 12 C atoma. Laurinska kiselina se pored kokosovog ulja nalazi i u ulju palmine koštice (koje ne treba mešati sa palminim uljem). Takođe, sastojak je majčinog mleka (6,2% ukupne masnoće), kozijeg mleka (3,1%) i kravljeg mleka (2,9%). Laurinska kiselina se smatra jednom od kiselina sa značajnim uticajem na imuni sistem.

Druga kiselina po zastupljenosti u kokosovom ulju je kaprilna kiselina, koja stimuliše rast „dobrih“ bakterija. Kaprilna kiselina (oktanska kiselina) je zasićena masna kiselina sa lacem koji sadrži 8 C atoma. Određen broj naučnoistraživačkih studija potvrđuje fungicidno dejstvo kaprilne kiseline, naročito u problemima sa kandidom. Takođe, u obliku suplemenata kaprilna kiselina se preporučuje u terapijama protiv parazita i uspostavljanju ravnoteže u digestivnom sistemu, čime se govori i o benefitu samog kokosovog ulja.

Prednost kokosovog ulja u odnosu na druga ulja postoji zbog prisustva ukupnih srednjelančanih masnih kiselina koje se lako apsorbuju i razgrađuju u digestivnom sistemu. Ove masne kiseline se pri unutrašnjoj, oralnoj upotrebi kreću preko creva do jetre, gde se pretvaraju u energiju, zaobilazeći krvotok.

Kokosovo ulje je namirnica koja zbog svog hemijskog sastava, načina resorpcije i razgradnje dovodi do brzog stvaranja energije i osećaja sitosti. Samim tim, danas je kokosovo ulje sve češće zastupljeno u ishrani sportista i onih osoba koje imaju problema sa viškom kilograma. U prilog ide i činjenica da je kokosovo ulje manje kalorijske vrednosti u odnosu na ostala biljna ulja, i uz već pomenut brz prelazak u energiju, ono ne doprinosi taloženju masti na krvnim sudovima.

Kokosovo ulje uvođenjem u redovnu ishranu pomaže u regulisanju rada creva, ubrzanju metabolizma, smanjenju holesterola, pospešuje apsorpciju vitamina i važnih minerala (Ca, Mg i Fe). Kokosovo ulje je u svakodnevnoj ishranu moguće koristiti kao ulje za pripremu hrane (otporno je na temperaturama do 180°C), dodatak različitim konditorskim i pekarskim proizvodima, keksevima, poslasticama, namazima, hlebu, pecivu, svežim sokovima od voća i povrća. Dodatak kokosovog ulja u prehrambene proizvode doprinosi potpunijem ukusu namirnica.

Kokosovo ulje se pored upotrebe u prehrambene svrhe može koristiti i za negu tela, kože i kose, samostalno ili u sklopu kozmetičkih proizvoda. Ono hrani kožu, čini je mekšom, elastičnijom, sprečava stvaranje bora i staračkih pega; podstiče rast folikula, hrani i regeneriše kosu. Nalazi se u preparatima za masažu, zaštitu od strija, skidanje šminke, negu osetljive, suve i ispucale kože,  kože oko očiju, negu usta, u preparatima za hidrataciju i čišćenje kože, negu kose i noktiju. Upotreba kokosovog ulja kroz kozmetičke proizvode je šire poznata i duži niz godina je prisutna na našem podnevlju.

Izvor: pharmamedica.rs